Curculionoidea es un superfamilia de Cucujiformia.
Fukusi, vidungadunga au vipukusa ni wadudu wa familia ya juu Curculionoidea katika oda Coleoptera. Kuna familia 7 na moja, Curculionidae, ni baina ya familia kubwa kabisa yenye jenasi 6800 na spishi 83,000. Familia ya juu ina spishi 97,000. Pengine familia mbili nyingine zinatambuliwa, Platypodidae na Scolytidae, lakini siku hizi hupatiwa cheo cha nusufamilia, ijapokuwa njia ya maisha yao ya kupukusa katika ubao imegeuza umbo lao sana.
Sifa bainifu ya fukusi ni domo refu lenye sehemu za kinywa kwenye ncha yake. Ukubwa wao unatofautiana kutoka mm 1 hadi 40. Vipapasio vya spishi nyingi sana vimepindika kama kisugudi, lakini fukusi wa kimsingi wana vipapasio nyofu.
Lava za fukusi hula tishu za mimea, miti au viyoga au mbegu zao. Wapevu hula maua, matunda, mbelewele, viyoga na kwa nadra wadudu, kama vile wadudu-gamba.
Lava za fukusi, zile kubwa hasa, huliwa mahali pengi pa dunia. Zinaweza kuliwa mbichi, zilizopikwa, zilizokaangwa au zilizobanikwa.
Fukusi, vidungadunga au vipukusa ni wadudu wa familia ya juu Curculionoidea katika oda Coleoptera. Kuna familia 7 na moja, Curculionidae, ni baina ya familia kubwa kabisa yenye jenasi 6800 na spishi 83,000. Familia ya juu ina spishi 97,000. Pengine familia mbili nyingine zinatambuliwa, Platypodidae na Scolytidae, lakini siku hizi hupatiwa cheo cha nusufamilia, ijapokuwa njia ya maisha yao ya kupukusa katika ubao imegeuza umbo lao sana.
Чурилкаровидните (науч. Curculionidae) се буби од натфамилијата Чурилкари. По раст се обично мали, околу 6 мм, а по исхрана се растенојадни. Заради интересниот облик на главата (со голема чурилка), чурилкарите често пати се нарекуваат и „рогати буби“. Постојат над 60.000 видови во рамките на неколку фамилии, но главно во фамилијата Чурилкари. Извесни други буби од поинакви фамилии, иако не многу сродни, сепак го носат истото име.
Чурилкарите се штетници во полјоделството. Житниот чурилкар (Sitophilus granarius) прави штети на складираното жито. Памучниот чурилкар (Anthonomus grandis) ги напаѓа насадите на памук. Таа полага јајца во незрелите памукови чашки, а потоа младите ја јадат содржината, и потоа излегуваат од чашката.
Чурилкарите честопати се среќаваат во суви прехрамбени продукти како ореви и семки, житарки и зрнести производи. Во домот, најчесто се среќаваат кога ќе се отвори вреќа со брашно, иако чурилкарот јаде и се размножува без проблем и во овес, јачмен, па дури и во појадочни житарки. Нивното присуство се забележува по тоа што зрнцата на нападнатиот производ се залепени во нишки, како да се фатени во пајажина. Ако бидат изедени, тие можат да предизвикаат инфекција на E. coli и разни други заразни болести, зависно од изхраната на чурилкарот.
Чурилкар од Индија
Чурилкаровидните (науч. Curculionidae) се буби од натфамилијата Чурилкари. По раст се обично мали, околу 6 мм, а по исхрана се растенојадни. Заради интересниот облик на главата (со голема чурилка), чурилкарите често пати се нарекуваат и „рогати буби“. Постојат над 60.000 видови во рамките на неколку фамилии, но главно во фамилијата Чурилкари. Извесни други буби од поинакви фамилии, иако не многу сродни, сепак го носат истото име.
Чурилкарите се штетници во полјоделството. Житниот чурилкар (Sitophilus granarius) прави штети на складираното жито. Памучниот чурилкар (Anthonomus grandis) ги напаѓа насадите на памук. Таа полага јајца во незрелите памукови чашки, а потоа младите ја јадат содржината, и потоа излегуваат од чашката.
Чурилкарите честопати се среќаваат во суви прехрамбени продукти како ореви и семки, житарки и зрнести производи. Во домот, најчесто се среќаваат кога ќе се отвори вреќа со брашно, иако чурилкарот јаде и се размножува без проблем и во овес, јачмен, па дури и во појадочни житарки. Нивното присуство се забележува по тоа што зрнцата на нападнатиот производ се залепени во нишки, како да се фатени во пајажина. Ако бидат изедени, тие можат да предизвикаат инфекција на E. coli и разни други заразни болести, зависно од изхраната на чурилкарот.