Myozoa su grupa protista, alveolata, općenito jednoćelijskih bičara sa uglavnom morskih stanište, koji imaju korteksne alveole kao dio ćelijske strukture. Unutar Alveolata je glavni sestrinski [ kladus]] Ciliophora i vrlo je raznolik, jer se sastoji od fotosintetskih skupina poput Dinoflagellata i Chromerida, heterotrofa koji mogu biti endoparaziti, poput Apicomplexa i Perkinsozoa i drugih grupa grabežljivaca koji žive slobodno.[1]
Obuhvataju veliku grupu s oko 8.000 opisanih vrsta, od kojih mnoge imaju apikalne komplekse ili se hrane mizocitozno. Najranije miozoa se nazivaju Protalveolata, koji imaju karakteristike predaka poput vodenih biflagelata, brzih plivača i grabežljivaca. Miozoa je definirana uvjetima haploidije, dok u drugom kladusu Ciliophora postoje diploidni mikronukleusi i multiploidni makronukleusi.[2] Además se caracterizan por tener crestas mitocondriales ampulares.[3]
Genetička analiza na nivou glavnih i manjih podjedinica nuklearne [[rDNK] rezultirala je sljedećim filogenetskim odnosima:[4][5]
Alveolata Miozoa Myzozoa Dinozoa Apicomplexa s.l.Apicomplexa s.s. (=Sporozoa)
ApicomonadaMyozoa su grupa protista, alveolata, općenito jednoćelijskih bičara sa uglavnom morskih stanište, koji imaju korteksne alveole kao dio ćelijske strukture. Unutar Alveolata je glavni sestrinski [ kladus]] Ciliophora i vrlo je raznolik, jer se sastoji od fotosintetskih skupina poput Dinoflagellata i Chromerida, heterotrofa koji mogu biti endoparaziti, poput Apicomplexa i Perkinsozoa i drugih grupa grabežljivaca koji žive slobodno.
Obuhvataju veliku grupu s oko 8.000 opisanih vrsta, od kojih mnoge imaju apikalne komplekse ili se hrane mizocitozno. Najranije miozoa se nazivaju Protalveolata, koji imaju karakteristike predaka poput vodenih biflagelata, brzih plivača i grabežljivaca. Miozoa je definirana uvjetima haploidije, dok u drugom kladusu Ciliophora postoje diploidni mikronukleusi i multiploidni makronukleusi. Además se caracterizan por tener crestas mitocondriales ampulares.
