Lophophorata su grupa koljena celomata, sa nizom zajedničkih obilježja koja sugeriraju evolucijsko srodstvo. Za koljeno su tipske larve lofofora, posebno za Bryozoa (ili Ectoprocta), Brachiopoda i Phoronida; takođe uključuje i Entoprocta, kontroverznu grupu, koja nije imala sigurnu pripadnost.
Entitet ove grupe bio je vrlo kontroverzan jer okuplja heterogenu mješavinu životinja. Lofofore su nekada tvorili koljeno, mada danas ima malo zoologa koji podržavaju ovo mišljenje.
Mjesto koje lofofore zauzimaju u klasifikacijskoj shemi životinjskog carstva kontroverzno je, s tim da se između različitih istraživača ne postoji konsenzus. Za neke autore, poput Hickmana,[1] to du protostomia, dok id drugi, kao što je Brusca,[2] smatraju deuterostomiama; postoje čak i istraživači koji ih smatraju donekle posrednicima između protostomia i deuterostomia.[3]
Lofofore imaju slijedeće zajedničke karakteristike:
Sve lofofore su morski organizmi (osim nekih slatkovodnih briozoa), bentoski, sesilni i filtriraju hranu; imaju zaštitni egzoskelet, obično krečnjački. U lofofore se ubrajaju životinje udaljenijeg porijekla. Brahiopodi postoje barem od kambrija, ektoprokta iz ordovicija i foronidi iz devona. Vjerovatno su povezani sa ehinodermatima, a posebno s hemihordatima. U modernim klasifikacijama, zasnovanim na kladističkim metodima, uključeni su u Lophotrochozoa zajedno s pseudocelomatima i acelomatama. Što se tiče uključivanja Entoprocta u lofophore, zajedno s Bryozoa (= Ectoprocta) treba napomenuti da njegova trokutasta kruna ne odgovara karakteristikama autentične lofofore, jer za razliku od toga, kod njih trokutasta kruna okružuje usta i anus, a struje hrane su upravo suprotne; pored toga, oni predstavljaju spiralnu segmentaciju zigota, nemaju ostatke celoma i trodimenzionalnu tjelesnu organizaciju, a forme larve i metamorfoza jasno je različita, što ih dalje odvaja od pravih lofofora.
Filogenetske studije položaja hiljada aminokiselina,[4] otkrivaju da koljena Lophotrochozoe+a imaju slijedeće odnose:
Lophotrochozoa Lophophorata Brachiozoa Polyzoa KamptozoaIako je uobičajeno napomenuti da je Ectoprocta sinonim za Bryozoa, strukturna analiza tokom prošlog stoljeća izvještava o sličnostima između Ectoprocta i Entoprocta, tako da se oba koljena mogu smatrati briozoama.[5] Moderna molekulska filogenetička analiza potvrđuje njihove međuodnose[6] i zajedništvo sa Cycliophora.[4]
Lingula anatina
KolonijaBryozoa
Kolonija Pedicellina cernua
Lophophorata su grupa koljena celomata, sa nizom zajedničkih obilježja koja sugeriraju evolucijsko srodstvo. Za koljeno su tipske larve lofofora, posebno za Bryozoa (ili Ectoprocta), Brachiopoda i Phoronida; takođe uključuje i Entoprocta, kontroverznu grupu, koja nije imala sigurnu pripadnost.
Entitet ove grupe bio je vrlo kontroverzan jer okuplja heterogenu mješavinu životinja. Lofofore su nekada tvorili koljeno, mada danas ima malo zoologa koji podržavaju ovo mišljenje.
Los foronozoaris (Phoronozoa) forman un clad d'organismes protostomians recampant los braquiopòdes e los foronidians.
Aqueste clad a per caractèr derivat pròpri una reduccion del prosoma (partida anteriora reducha) transformat en epistòma, formant un lòbe al dessús de la boca.
Los foronozoaros vivon en mitan marin e an una reparticion mondiala.
Los foronozoaris (Phoronozoa) forman un clad d'organismes protostomians recampant los braquiopòdes e los foronidians.
