Rhizaria je infracarstvo morskih jednoćelijskih organizama sa složenom organizacijom, a koje nemaju izvorno bosansko ime (transkripcija je rizarije). Morfološki se dosta razlikuju a kreću se pomoću filopodija, retikulopodija ili lobopodija. Kod večine vrsta, oko protoplazme formiraju se kućice u obliku ljušturica, koje mogu imati veoma složene strukture, pa su očuvali i njihovi mikrofosili. Gotovo svi predstavnici rizarija imaju mitohondrijee.[1] Svrstavaju se u eukariote.[2] Osim onih iz Chlorarachniophyte i tri vrste iz roda Paulinella u koljenu Cercozoa, sve one nisu fotosintetske, ali mnoga foraminifere imaju simbiotski odnos s jednoćelijskim algama. Također je opisan višećelijski oblik, "Guttulinopsis vulgaris", ćelijsk sluzsve plijesan.[3]
Ovu supergrupu predložio je Cavalier-Smith, 2002. Opisani uglavnom iz sekvenci rDNK sekvence, oni se znatno razlikuju po obliku, bez jasnih morfoloških karakterističnih svojstava (sinapomorfija), ali većim dijelom su amoeboidi s filozom, retikulozom ili mikrotubulama podržane pseudopodijama. Mnogi proizvode školjke ili kosture, koji su po strukturi možda prilično složeni, a oni čine veliku većinu protozojskih fosila. Skoro svi imaju mitohondrije sa cjevastim grebenovima.
Tri glavne grupe Rhizaria su:[4]
Nekoliko drugih skupina također može biti uključeno u Cercozoa, ali neka se stabla javljaju bliže foraminiferima. To su Phytomyxea i Ascetosporea, paraziti biljaka i životinja, odnosno, osebujna ameba Gromia. Različite skupine Rhizaria smatraju se bliskim srodnicima zasnovanim uglavnom na genetičkim sličnostima, a smatraju se produžetkom Cercozoa. Naziv Rhizaria za proširenu grupu uveo je Cavalier-Smith 2002.,[5] koji je također uključje i Centrohelide i Apusozoa. Druga red koji, čini se, pripada ovom taksonu je Mikrocytida.[6] On uključuje parazite ostriga.
Rhizaria su dio kladusa Diaphoretickes (bikonte) zajedno s Archaeplastida, Alveolata, Cryptista, Haptista i Halvaria .
Historijski su se mnoge rizarije smatrane životinjama s obzirom na njihovu pokretljivost i heterotrofnost. Međutim, kada je jednostavna dihotomija životinja i biljaka bila potisnuta priznanjem dodatnih carstava, taksonomi su u carstvu uglavnom smjestili rizarije u Protista. Kada su naučnici započeli ispitivanje evolucijskih odnosa među eukariotima koristeći molekulske podatke, postalo je jasno da je carsvstvo Protista bilo parafiletsko. Čini se da rizarije dijele zajedničkog pretka sa Stramenopiles i Alveolata koji su dio SAR (Stramenopiles + Alveolati + Rhizaria) supergrupe.[7] Molekulske filogenetičke studije pokazuju da su Rhizaria monofiletska grupa.[8] Kod raznih rizarija dokazana je biosinteza prekursora 24-izopropil-holestana.[9] sugerirajići relevantnu ekološku ulogu već za vrijeme edijakarana.
Filogenija, prema Bass et al. 2009,[10] Howe et al. 2011,[11] I Silaru 2016.[12]
Glissomonadida-Sainourida kladus
Silicofilosea
(Imbricatea)
U 2019, Cercozoa prepoznate su kao osnovna grupa Rhizaria, a sestrinska sa Retaria.[13]
Cercomonas sp. (Cercozoa: Cercomonadida
Ebria sp. (Cercozoa: Ebridea)
Rhipidodendron sp. (Cercozoa: Spongomonadea)
Euglypha sp. (Cercozoa: Euglyphida)
Phaeodaria (Cercozoa: Phaeodarea)
Clathrulina elegans (Cercozoa: Granofilosea: Desmothoracida)
Chlorarachnion sp. (Cercozoa: (Chlorarachniophyta)
Vampyrella sp. (Cercozoa: Vampyrellidae)
Cercozoa: Plasmodiophorida)
Foraminifera (Retaria: Foraminifera)
Polycystine (Retaria: Radiolaria)
Acantharia (Retaria: Radiolaria)
_b_083.jpg)
_of_potatoes_(1914)_(14577838889).jpg)
|authors= (pomoć)CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link) Rhizaria je infracarstvo morskih jednoćelijskih organizama sa složenom organizacijom, a koje nemaju izvorno bosansko ime (transkripcija je rizarije). Morfološki se dosta razlikuju a kreću se pomoću filopodija, retikulopodija ili lobopodija. Kod večine vrsta, oko protoplazme formiraju se kućice u obliku ljušturica, koje mogu imati veoma složene strukture, pa su očuvali i njihovi mikrofosili. Gotovo svi predstavnici rizarija imaju mitohondrijee. Svrstavaju se u eukariote. Osim onih iz Chlorarachniophyte i tri vrste iz roda Paulinella u koljenu Cercozoa, sve one nisu fotosintetske, ali mnoga foraminifere imaju simbiotski odnos s jednoćelijskim algama. Također je opisan višećelijski oblik, "Guttulinopsis vulgaris", ćelijsk sluzsve plijesan.
Ovu supergrupu predložio je Cavalier-Smith, 2002. Opisani uglavnom iz sekvenci rDNK sekvence, oni se znatno razlikuju po obliku, bez jasnih morfoloških karakterističnih svojstava (sinapomorfija), ali većim dijelom su amoeboidi s filozom, retikulozom ili mikrotubulama podržane pseudopodijama. Mnogi proizvode školjke ili kosture, koji su po strukturi možda prilično složeni, a oni čine veliku većinu protozojskih fosila. Skoro svi imaju mitohondrije sa cjevastim grebenovima.
